Kada spomenemo histamin, prva reč koja nam pada na pamet je alergija – međutim da li je uvijek tako i koje su sve njegove funkcije?
Histamin spada u grupu amina – jedinjenja velike rastvorljivosti, a sa izraženim baznim osobinama. U tkivima nastaje kao proizvod dekarboksilacije esencijalne aminokiseline histidina, a ima funkciju modulatora brojnih fizioloških procesa. To uključuje ne samo tonus glatkih mišića bronhija i gastrointestinalnog trakta, sekreciju mukusa, propustljivost krvnih sudova, već i prenos nervnih signala, regulaciju ritma budnosti, lučenje želudačne kiseline, regulaciju seksualne potencije itd.
Najpoznatija funkcija histamina je kao medijatora alergijske i zapaljenjske reakcije, pri čemu oslobođen od strane senzibilisanih mastocita i bazofila (posebnih ćelija bele krvne loze), izaziva kontrakciju glatkih mišića, širenje sitnih krvnih sudova i intersticijalni edem uz pojačanu produkciju sluzi.
Ovo se manifestuje lokalnim ili generalizovanim otokom, suženjem disajnih puteva, koprivnjačom, crvenilom i svrabom u zavisnosti od vrste i načina senzibilizacije organizma na alergen. Od relativno bezopasne koprivnjače, teža forma je Quincke-ovog edema kada se u značajnoj mjeri kompromituje disanje, te predstavlja po život opasno stanje, kada treba brzo reagovati.
Za suzbijanje efekata histamina koriste se lekovi iz grupe antihistaminika, oni se vezuju za H receptore i tako blokiraju njegove efekte. Najčešće se u praksi koriste lekovi iz grupe H1 (alergijska stanja, vertigo i insomnia) i H2 (peptička grizlica i refluksna bolest) blokatora. H3 i H4 blokatori imaju prohistaminska dejstva jer blokiraju posebnu vrstu ćelijskih autoreceptora.
Od ostalih, potrebno je još pomenuti i lekove koji blokiraju enzim koji proizvodi histamin (histidin dekarboksilaza) te lijekove iz grupe stabilizatora mast ćelija. Ove dve grupe lekova su pokazale manje neželjenih dejstava, ali nedostatak im je što se trebaju uzeti preventivno, dakle pre kontakta sa alergenom da bi ispoljili maksimalan učinak.
Od neželjenih dejstava lekova iz grupe antihistaminika (H1) najizraženija su sedacija, vrtoglavica, zujanje u ušima i umor. Ovaj efekat zavisi od samog leka iz grupe, tj. da li prolazi krvno-moždanu barijeru, tako da u slučaju da je odgovor potvrdan efekti na centralni nervni sistem su izraženiji. Takođe javljaju se i poremećaji vida, suvoća usta, zatvor i zadržavanje mokraće, a ređe pojačan apetit i izuzetno retko aritmije.
Oslobađanje histamina može uzrokovati bilo koji alergen, od inhalatornih (polen ambrozije i drugih biljaka, ekskreti grinja, paperje), preko alergena iz hrane (gluten,jaja,mleko,riba,jagode), ujeda nekih insekata, pa do lekova (penicillin, aspirin, neki diuretici itd).
Međutim osim ovog sintetizovanog u organizmu, histamin se unosi i sa hranom, pa osobe koje pate od alergija, mastocitoze, “pseudoalergije” (deficit enzima diamino-oksidaze), srčanih aritmija, migrenskih (histaminskih) glavobolja, nesanice, sindroma iritabilnog creva, treba da izbegavaju dimljenu ribu (skuša, sardine, tunjevina, inćun) i namirnice koje su fermentisane (kiseli kupus, soja sos, tvrdi sirevi, kefir, jogurt, itd.) kao i ferm. alkoholna pića (vino,šampanjac,pivo).
Takođe preporučuje se i manje konzumiranje nitratima obrađenih suhomesnatih proizvoda (salama, viršle, slanina), hrane koja je odstojala, koja sadrži sirće (kis.krastavci, majonez). Od voća treba izbegavati citruse, kajsije, grožđe, višnje, jagode, maline, ananas, i sušeno voće (kajsije, šljive, grožđe, smokve, orasi, urme), a od povrća spanać, paradajz, crveni pasulj, plavi patlidžan i avokado.
Vidimo da je lista namirnica podugačka i da je teško izbeći kontakt sa svim navedenim, pa je preporuka ipak da se traži osnovni uzrok problema. Npr. samo 1-4% populacije ima stvarni deficit diamino oksidaze; enzima koji razlaže histamin, i kod njih se preporučuje rigoroznija dijeta uz antihistaminske lijekove, dok kod ostalih treba otkloniti stvarni uzrok pojačanog lučenja histamina.
Čest uzrok pojačanog stvaranja histamina su i bakterije u crevima (neki sojevi Lactobacilusa itd.) koje ga stvaraju iz pomenutog histidina, pa je regulacija crijevne disbioze jedan od važnih faktora na koji treba obratiti pažnju. Takođe često nezapažen faktor alergijskih reakcija su i crevne infestacije parazitima i gljivicama, među kojima one iz roda Candida uzimaju najdominantnije mesto.
Treba svakako obratiti pažnju i na toksikološki aspekt vezan za alergije. Npr.polen iz gradskih parkova ima dosta drugačiju strukturu od onog iz čistijih sredina i pokazuje veći alergijski potencijal, nejonizujuća elektro-magnetna zračenja povećavaju nivo eozinofila, što potpomaže nastanak alergija, ksenobiotici i aditivi iz hrane imaju dejstvo slično hormonima, a neki danas veoma popularni herbicidi značajno oštećuju jetru, bubrege i crevnu barijeru, koja je uz kožu prvi stub odbrane organizma.
Zbog toga je bitan integrativni pristup zdravlju u savremenoj medicini, koji podrazumeva obraćanje pažnje i na pozitivna iskustva tradicionalnih metoda koje sagledavaju organizam holistički, dakle kao jedinstvo tela, emocija i uma. Poznato je iz klasične prakse da se npr. može indukovati napad astme čak samo vizuelnom informacijom o alergenu, bez traga njegovog prisustva, što govori o „uplivu duha“ i psihe u mnoge reakcije našeg tela, te je neophodno integrisati oficijelna medicinska zapažanja i holističku praksu.